Četvrtina stanovnika Alberte za nezavisnost: Rastu tenzije u zapadnoj Kanadi
Autor: Nenad Toronto
Datum: 8. april 2025.
Najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Institut Angus Reid pokazuje zabrinjavajući trend: čak 30% stanovnika Alberte i 33% stanovnika Saskačevana bi danas podržalo odvajanje provincije – bilo kroz osnivanje sopstvene države ili priključenje Sjedinjenim Američkim Državama.
„To više nije samo izraz frustracije – to je poziv na ozbiljan razgovor o decentralizaciji moći u Kanadi“, ocenjuje prof. Danielle Levesque, politička analitičarka sa Univerziteta Alberta. „Ljudi u Alberti i Saskačevanu osećaju da ih federalna vlada sistemski zanemaruje, naročito u vezi s energetskom politikom i prihodima.“
Uprkos ovim brojkama, većina stanovnika zapadnih provincija i dalje preferira da ostane u sastavu Kanade – što ostaje ključna prepreka za bilo kakav ozbiljan pokušaj secesije.
„To je, zapravo, zamišljena, utopijska i previše optimistična vizija“, ocenjuje Daniel Soroski, komentator i politički analitičar, u izjavi za CTV Your Morning. „Brojevi jednostavno nisu na strani secesionista.“
Kao dodatni institucionalni zid tu je i Zakon o jasnoći (Clarity Act), usvojen nakon neuspelog referenduma o nezavisnosti Kvebeka 1995. godine. Ovaj zakon zahteva da „jasna većina“ stanovnika provincije glasa za odvajanje, kako bi se uopšte započeli složeni pregovori o razlazu sa federalnim nivoom vlasti.
„U nedostatku stvarne većinske podrške, nećemo videti odvajanje – ali ćemo sigurno videti rastuće tenzije, naročito ako Karni formira sledeću vladu“, upozorava Soroski. „To će biti političko trenje koje može da ugrozi i ekonomsku stabilnost.“
Lider konzervativaca Pierre Poilievre poziva na jedinstvo:
„Kanada je najuspešnija kada smo ujedinjeni. Moramo da slušamo zapad, a ne da ga ućutkujemo.“
Potencijalni lider liberala Mark Carney bio je oštriji u kritici separatističkog narativa:
„Ovakve ideje su dramatične i nepotrebne. U trenutku kada je jedinstvo zemlje ključno, ne smemo dozvoliti podelu.“
Iako konkretni koraci ka nezavisnosti nisu realni bez jasne većinske podrške, porast separatističkog sentimenta ukazuje na duboko nezadovoljstvo. Federacija se, posebno u očima mnogih u Alberti i Saskačevanu, percipira kao struktura koja ne prepoznaje njihove ekonomske doprinose i specifične regionalne potrebe.
„Ovo nije kraj Kanade – ali jeste znak da nešto mora ozbiljno da se menja,“ zaključuje prof. Levesque. „Ako federalna politika nastavi da ignoriše zapad, biće sve teže održati ideju Kanade kao zajedničkog projekta.“
