POLITIČKI DISTRES: ZAŠTO SU SRBI UVEK PROTIV I KAKO SU AMERIKANCI POKUŠALI DA POBEGNU U KANADU
Pripremio: Nenad Stanković
“Samo da ovi odu!” – ova rečenica mogla bi se smatrati neslužbenim sloganom srpske političke psihe. Od devedesetih do danas, kroz promene vlasti, revolucije i izbore, politička frustracija u Srbiji ostaje konstanta. Dok Amerikanci politički stres doživljavaju u ciklusima – zavisno od toga ko je na vlasti – u Srbiji on postaje trajno stanje.
Međutim, fenomen političkog distresa nije izolovan slučaj Balkana. Kada je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima 2016. godine, milioni Amerikanaca su doživeli politički šok – neki čak toliko intenzivno da su ozbiljno razmatrali preseljenje u Kanadu. Da li su Srbi i Amerikanci zapravo sličniji nego što mislimo kada je u pitanju politički stres?
ŠTA JE POLITIČKI DISTRES I ZAŠTO NAM UNIŠTAVA ŽIVCE?
Politički distres označava hroničan osećaj frustracije, stresa i anksioznosti izazvan političkim promenama ili osećajem nemoći u odnosu na politički sistem. To nije obična razočaranost, već psihološko stanje koje može izazvati nesanicu, depresiju i osećaj bespomoćnosti.
Jeremy P. Shapiro, profesor psihologije sa Case Western Reserve univerziteta, opisuje politički distres kao „bipartizansku mentalnu krizu“, koja se u Americi menja u zavisnosti od toga ko pobedi na izborima. „Mnogi ljudi veruju da, kada politički neprijatelji dođu na vlast, sledi kraj demokratije i katastrofa. Taj osećaj ugroženosti dovodi do ozbiljnih mentalnih posledica“, objašnjava Shapiro.
U Srbiji, međutim, politički distres nije povremen – on je hroničan. Svaka vlast izaziva nezadovoljstvo, svaka opozicija se doživljava kao nedovoljno sposobna, a birači godinama ostaju u stanju večitog političkog razočaranja. Psiholog Žarko Trebješanin navodi: „U Srbiji se politika doživljava kao drama bez kraja, gde su svi akteri unapred osuđeni na izdaju, a narod na razočaranje. To stvara osećaj naučene bespomoćnosti – ljudi veruju da ništa ne mogu da promene, pa odustaju ili reaguju isključivo emotivno“.
AMERIČKI ŠOK: „IDEMO U KANADU!“
Kada je Donald Tramp pobedio 2016. godine, liberalni deo Amerike doživeo je politički kolaps. Te noći, Google je zabeležio rekordne pretrage poput „How to move to Canada“, dok je zvanični sajt za kanadsku imigraciju pao zbog preopterećenosti. Osećaj šoka i straha proširio se među Demokratama, LGBTQ+ zajednicom i progresivnim aktivistima, koji su verovali da će Trampova administracija uništiti demokratiju i prava manjina.
Klinički psiholog Jennifer Panning tada je opisala fenomen „Trump Anxiety Disorder“, objašnjavajući: „Ljudi su razvili anksiozne epizode, nesanicu i depresiju zbog osećaja da su izgubili kontrolu nad budućnošću svoje zemlje“.
Međutim, uprkos emotivnim reakcijama, masovni egzodus Amerikanaca u Kanadu se nije desio. Kanadski imigracioni proces je komplikovan i dugotrajan, a mnogi su shvatili da beg iz zemlje ne rešava osnovni problem – političke nesuglasice su deo demokratskog društva, čak i kada su bolne.
SRBIJA: POLITIČKI STRES KAO STIL ŽIVOTA
Za razliku od Amerike, gde politički distres raste i pada u zavisnosti od izbornog ciklusa, u Srbiji on je konstantan i nezavisan od političke garniture. Protesti, izbori i revolucije uvek završe istim pitanjem: „Zar smo opet prevareni?“.
Neki od najvećih trenutaka političkog stresa u Srbiji uključuju:
- 1996/97 – Milošević ne priznaje izbore: Meseci protesta izazvali su osećaj pobede, ali i iscrpljenost i sumnju u promene.
- 5. oktobar 2000 – Euforija i brzi pad nade: Nakon što je Milošević srušen, građani su očekivali korenite promene, ali su se ubrzo razočarali u nove vlasti.
- Bojkot izbora 2020 – „Nema svrhe glasati“: Opozicija je pozvala na bojkot, ali vlast se nije promenila, čime je dodatno produbljen osećaj političke nemoći.
- Ekološki protesti i „Jedan od pet miliona“: Pokreti su počeli sa velikim entuzijazmom, ali su brzo izgubili momentum zbog političkih podela.
Politički analitičar Boban Stojanović kaže: „Za razliku od Amerikanaca koji osećaju olakšanje kada se promeni administracija, Srbi ostaju frustrirani i kada vlast padne. Opozicija često nema jasnu viziju, već se svodi na ‘samo da ovi odu’, što stvara osećaj večite nestabilnosti“.
DA LI JE REŠENJE BEG ILI PROMENA PERSPEKTIVE?
Bilo da se radi o Srbima koji traže izlaz iz političkog haosa ili Amerikancima koji su želeli da pobegnu od Trampa, suština ostaje ista – politički distres nije samo odraz realnosti, već i našeg mentalnog odgovora na nju.
Kako se boriti protiv političkog stresa?
- Manje izlaganja političkim vestima – Prestanite da 24/7 pratite vesti, jer se negativni narativi ponavljaju i pojačavaju stres.
- Angažujte se na lokalnom nivou – Promene počinju odozdo, a ne samo kroz velike političke bitke.
- Posmatrajte politiku dugoročnije – Krize dolaze i prolaze, a nijedan politički lider nije večan.
- Pronađite balans – Politika ne treba da bude jedini izvor identiteta i stresa u vašem životu.
Ako su Amerikanci uspeli da prežive Trampa, ako su preživeli Niksonov skandal i građanske nemire, i mi možemo pronaći način da prekinemo ciklus večitog političkog nezadovoljstva. Možda je vreme da prestanemo da budemo samo protiv i konačno definišemo šta želimo – i kako to da ostvarimo.
