Rumunija se suočava s političkom krizom nakon što je Centralna izborna komisija (BEC) odbila kandidaturu krajnje desničarskog i proruski orijentisanog kandidata Călina Georgescua za ponovljene predsedničke izbore zakazane za maj 2025. godine. Ova odluka izazvala je nasilne proteste u Bukureštu, gde su se Georgescuovi pristalice sukobile s policijom, što je rezultiralo povredama nekoliko policajaca. (El País)
Georgescu je u novembru 2024. iznenađujuće osvojio prvi krug predsedničkih izbora sa 23% glasova, što je izazvalo sumnje u izbornu nepravilnost i moguću stranu intervenciju, posebno iz Rusije. Uoči drugog kruga, Ustavni sud je 6. decembra 2024. poništio izbore zbog navodne ruske umešanosti i nepravilnosti u finansiranju kampanje. (Wikipedia)
Nakon poništenja izbora, Georgescu je pokušao ponovo da se kandiduje na ponovljenim izborima zakazanim za maj 2025. Međutim, BEC je 9. marta 2025. odbio njegovu kandidaturu, pozivajući se na odluku Ustavnog suda koja zabranjuje kandidaturu osobama sa antisemitskim i proruskim stavovima. Georgescu je trenutno pod istragom zbog podrške fašističkim organizacijama i lažnog prikazivanja finansiranja kampanje. (Reuters)
Ova situacija izazvala je podele unutar Rumunije. Dok su evropski diplomati podržali nezavisnost rumunskih sudova, američki zvaničnici, uključujući potpredsednika J.D. Vancea, kritikovali su zabranu Georgescuove kandidature kao nedemokratsku. Georgescu je najavio žalbu Ustavnom sudu, ali stručnjaci predviđaju da će sud potvrditi odluku BEC-a. (Reuters)
Odbijanje Georgescuove kandidature moglo bi dodatno podstaći unutrašnje nemire i uticati na odnose Rumunije sa Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, njegovi stavovi protiv NATO-a i EU, kao i protivljenje pružanju podrške Ukrajini, predstavljaju veći rizik ako bi učestvovao na izborima, što bi moglo promeniti prozapadni kurs Rumunije. (Reuters)
Ova situacija naglašava tenzije između različitih shvatanja demokratskih vrednosti u SAD-u i Evropi i postavlja pitanje ravnoteže između zaštite demokratije i poštovanja političkog pluralizma.
Izvori:
- Reuters – Kandidatura Georgescua blokirana
- Guardian – Georgescu se bori protiv zabrane kandidature
- El País – Nemiri u Bukureštu nakon zabrane kandidature
U kontekstu rumunske političke krize, definicija demokratije postaje sporno pitanje, zavisno od perspektive iz koje se posmatra.
- Liberalna demokratija (zapadni model) – Demokratija se definiše kao sistem u kojem izbori moraju biti slobodni, pošteni i zasnovani na pluralizmu, ali uz poštovanje pravne države i ljudskih prava. Ovaj model naglašava da demokratija nije samo vladavina većine, već i zaštita ustavnog poretka i institucija od autoritarnih tendencija. U tom smislu, zabrana kandidature Georgescua može se tumačiti kao pokušaj zaštite demokratije od potencijalnog lidera koji bi mogao narušiti njene temelje.
- Formalna demokratija (volja naroda bez ograničenja) – Ovaj pristup naglašava da su izbori i volja naroda najvažniji, bez obzira na ideološke ili političke stavove kandidata. Po ovom tumačenju, zabrana Georgescua predstavlja političku manipulaciju i narušavanje osnovnog demokratskog principa da narod bira svog lidera, čak i ako se on protivi EU, NATO-u ili ima sporne stavove.
- Demokratija kao oružje (pravni i institucionalni ratovi) – Ovaj koncept se odnosi na upotrebu pravosudnog i birokratskog aparata za eliminaciju političkih protivnika putem zakonskih tehnikaliteta i proceduralnih prepreka. Kritičari rumunske odluke tvrde da se ovde primenjuje tzv. “lawfare” (pravni rat), gde se pravosudni mehanizmi koriste kako bi se neutralisao protivnik pre nego što dobije priliku da dođe na vlast.
Upravo se u ovom slučaju postavlja ključno pitanje: Da li je demokratija samo procedura izbora ili i sistem zaštite od potencijalno autoritarnih lidera? U rumunskom kontekstu, institucije su odlučile da demokratiju ne čini samo glasanje, već i sprečavanje kandidata koji bi je mogli ugroziti. Međutim, protivnici takve odluke vide ovo kao čin političkog inženjeringa koji narušava samu suštinu demokratskog procesa.
Zakoni su za protivnici, rekao je Nikola Pašić. Tako je i demokratija samo za “naše”?
Nikola Pašić je svojom izjavom „Zakoni su za protivnike“ sažeo realpolitiku Balkana, gde se pravo često koristi selektivno – ne kao univerzalni princip, već kao alat za održavanje moći. U kontekstu rumunskih izbora, pitanje koje se postavlja jeste: da li se demokratija koristi kao oružje samo kada je to u interesu „naših“?
Ako posmatramo istoriju i savremenu političku praksu, često vidimo da se pravila igre menjaju u zavisnosti od toga ko je na vlasti i kakav ishod elite žele da postignu. Kada sistem favorizuje prozapadne kandidate, onda se demokratija definiše kao zaštita institucija od populista i autoritarnih lidera. Kada isti mehanizmi budu primenjeni protiv liberalnih ili proevropskih političara, onda se govori o gušenju opozicije i zloupotrebi institucija.
U slučaju Rumunije, može se reći da demokratija važi sve dok ne ugrožava strateške interese EU i NATO-a. Čim se pojavi kandidat koji je protiv tog kursa, pravila se iznenada pooštravaju. S druge strane, podržavaoci zabrane Georgescuove kandidature tvrde da demokratija nije samo pravo da se glasa, već i mehanizam zaštite od političara koji bi mogli urušiti ustavni poredak.
Ovo nas vraća na Pašićev cinizam: ako su zakoni za protivnike, onda je i demokratija samo za „naše“ – one koji igraju po pravilima sistema koji već vlada.
