Nenad Toronto
Svet funkciooniše kao Tik Tok: Kako se neuspeh pretvara u performans moći — od Žižeka do Vučića
Prvog maja 2025. svet je goreo — bukvalno i simbolično. U Izraelu, požari su opustošili periferiju Jerusalima. U Španiji i Portugalu, čitav kontinent ostao je bez struje. A u jednom sasvim drugom kadru — predsednik Srbije Aleksandar Vučić šeta po Floridi, bez sastanaka, bez dočeka, bez smisla. Na prvi pogled, ove tri scene nemaju mnogo veze. Ali ako pitate filozofa Slavoja Žižeka — sve su to varijacije iste katastrofe.
Ovo je priča o Vučiću u Americi — ne kao političaru, već kao glumcu u drami “kapitalizma katastrofe”.
Katastrofa bez vatre: Prazan kadar sa Floride • U tradicionalnom političkom smislu, Vučićeva poseta SAD trebalo je da bude znak jačanja odnosa, lobiranja i ozbiljnih diplomatskih susreta. Umesto toga, dobili smo niz bizarnih slika: predsednik bez sastanaka, hoteli bez sagovornika, izjave bez sadržaja. Kao što bi Žižek rekao — sve izgleda kao realnost, ali ništa ne funkcioniše.
Kriza kao politička valuta • U svetu “kapitalizma katastrofe”, neuspeh se ne krije — on se koristi. Vučićev aparat već zna kako da obrne narativ:
- “Amerika nas ignoriše” postaje “Smeta im naša sloboda”
- “Niko nas nije primio” postaje “Mi ne molimo nikoga”
- “Diplomatski fijasko” postaje “pobeda autentičnosti”
Dakle, kao što se klimatski kolaps koristi za profit, tako se i politički kolaps koristi za legitimitet. Vučić kao glumac postmodernog teatra
Ono što gledamo nije politika — to je performans, reality show u kom su i poniženje i patos deo narativa o moći. Vučić hoda sam po Floridi, ali to postaje politički materijal: za domaće tabloide, za njegove govore, za mit o vođi koji ne mari za protokol.
U Žižekovim terminima: katastrofa više nije izuzetak — ona je svakodnevni oblik postojanja.
Poseta Floridi nije bila skandal, jer ništa konkretno nije ni pokušano. Bila je to slika jedne epohe: svet u kome sve izgleda kao država, ali funkcioniše kao TikTok. Svet u kome predsednici igraju ulogu, a uloga je — neuspeh kao dokaz prkosa.
U tom smislu, Vučić ne beži od katastrofe — on je koristi kao svoje gorivo. A možda je to najopasnija katastrofa od svih: ona koja se pretvara u politiku opstanka.
Za pisanje ovog bloga inspirisalo me Žižekovo filozofiranje o blokautu u Španiji i Portugaliji i požarima u Izraelu
Nenad Stanković
