CIA-in “Stargate” program bio je tajni projekat američke vlade koji je istraživao mogućnost korišćenja psihičkih sposobnosti, posebno daljinskog opažanja (remote viewing), u vojne i obaveštajne svrhe. Program je započet 1970-ih godina kao odgovor na izveštaje da Sovjetski Savez ulaže značajna sredstva u istraživanje “psihotronike”. U okviru ovog programa, istraživači su pokušali da ispitaju da li pojedinci mogu mentalno da percipiraju udaljene ili skrivene objekte, događaje ili informacije bez korišćenja poznatih čula.
Istraživanja su se odvijala u Stanford Research Institute (SRI) u Kaliforniji, gde su fizičari Harold Puthoff i Russell Targ sprovodili eksperimente sa poznatim medijumima poput Inga Swanna i Pat Pricea. Ovi eksperimenti su uključivali pokušaje da se opišu ili nacrtaju udaljene lokacije ili objekte samo na osnovu geografskih koordinata. Iako su neki rezultati bili intrigantni, kasnije analize su ukazale na metodološke nedostatke, uključujući mogućnost nesvesnog pružanja tragova učesnicima, što je dovelo u pitanje validnost nalaza.
Uprkos početnom entuzijazmu, evaluacije programa su pokazale da informacije dobijene putem daljinskog opažanja nisu bile dovoljno precizne ili pouzdane za operativnu upotrebu u obaveštajnim operacijama.
Izveštaj Američkog instituta za istraživanje (AIR) iz 1995. godine zaključio je da daljinsko opažanje nije pružilo korisne ili akcione informacije za obaveštajnu zajednicu. Kao rezultat toga, CIA je iste godine okončala i deklasifikovala program.
Iako je “Stargate” program bio pokušaj da se istraže neobične metode prikupljanja informacija, nedostatak naučnih dokaza i ponovljivih rezultata doveo je do njegovog zatvaranja. Danas se smatra primerom kako čak i vladine agencije mogu biti privučene nekonvencionalnim idejama u potrazi za prednošću u obaveštajnim operacijama, ali i upozorenje o važnosti rigoroznih naučnih metoda i skepticizma u takvim istraživanjima.
Za dodatni uvid u ovu temu, možete pogledati sledeći video:
