NA POMOLU CARINSKI RAT AMERIKE O KANADE
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će Sjedinjene Američke Države uvesti carine od 25% na svu robu iz Kanade i Meksika, počevši od 1. februara. Tramp je kao razlog naveo navodno omogućavanje „velikog broja ljudi i fentanila“ da uđu u SAD preko granica ovih zemalja.
Kanada ima nekoliko opcija kako bi odgovorila u slučaju eskalacije “carinskog rata” sa Sjedinjenim Američkim Državama, a jedna od najčešće pominjanih strategija jeste uvođenje recipročnih carina na ključne američke proizvode. Premijer Ontarija, Dag Ford, već je ukazao na potencijalnu metu kanadskih kontramera – američki burbon.
„Mi smo najveći kupci alkohola na svetu. Osetiće posledice. Pobrinut ću se da ovo prenesem drugim premijerima kako bi sledili isti primer,“ izjavio je Ford. Podsetio je na prethodni trgovinski spor između SAD i Kanade, kada je Kanada uvela carine na američki burbon, što je izazvalo burne reakcije, posebno u saveznoj državi Kentaki, gde je proizvodnja burbona ključna industrija.
„Razgovarao sam s guvernerom Kentakija, i sećam se da mi je tada rekao: ‘Nemojte dirati moj burbon.’ Odgovorio sam mu: ‘Guverneru, razgovarajte sa svojim predsednikom, jer prva stvar koju ćemo uraditi je da udarimo na vaš burbon.’ To je ozbiljan biznis tamo dole,“ istakao je Ford.
Kanada bi mogla uvesti carine na niz američkih proizvoda koji su strateški važni za određene savezne države. Pored alkohola, na meti bi mogli biti poljoprivredni proizvodi poput mlečnih proizvoda, sokova od narandže ili proizvoda od soje, kao i industrijski proizvodi poput čelika i aluminijuma. Ova strategija ima za cilj stvaranje političkog pritiska na ključne američke zvaničnike i lobiste.
Udar na burbon mogao bi ozbiljno pogoditi proizvođače u Kentakiju, gde je industrija burbona ne samo ključna za ekonomiju, već i za kulturu i identitet države. Kanadski potezi bi takođe mogli izazvati domino efekat pritiska na američke političare, jer bi gubici u pojedinim sektorima mogli imati direktan uticaj na njihove birače.
Fordovi komentari izazvali su pomešane reakcije među Kanađanima. Dok su neki podržali odlučan pristup i pozvali na zaštitu kanadskih interesa, drugi su zabrinuti zbog mogućeg porasta cena i eskalacije sukoba.
„Mislim da je ovo snažna poruka SAD-u. Ne možemo biti slabi u ovakvoj situaciji,“ rekao je jedan kupac ispred LCBO prodavnice u Otavi. Drugi su, međutim, izrazili zabrinutost: „Sve ovo će nas na kraju pogoditi kroz više cene i ekonomske posledice.“
Ako SAD ne odustanu od carina, Kanada bi mogla koordinisati mere sa drugim trgovinskim partnerima kako bi stvorila zajednički front protiv američke politike. Ovakvi potezi mogli bi uključivati jačanje trgovinskih odnosa sa Evropskom unijom i Azijom, kao i veće investicije u domaću proizvodnju.
Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi da li će ove pretnje prerasti u punopravni “carinski rat” ili će diplomatski pregovkkori doneti rešenje koje će izbeći dalje pogoršanje odnosa između dve zemlje.
