Šta ako Vučić sutra umre

Bez želje da dajem neko predskazanje ili da imam neku nadu da bi se nešto loše desilo predsedniku Srbije, samo postavljam pitanje šta bi se desilo da on sutra ili, ne daj Bože, noćas umre. Eto, to bih teo da se analizira situacija. Dakle, Šta posle Vučića?

Predsednik ili premijer Srbije nije preminuo na funkciji još od 2003. godine. Jedna od čestih i legitimnih kritika Aleksandra Vučića bila je da je njegov sistem vlasti izgrađen na njemu kao ličnosti, a ne na institucijama. Da li bi Srbija, u slučaju njegove iznenadne smrti, mogla da funkcioniše bez njega?

Vučić će u martu napuniti 54 godine. Njegovo zdravstveno stanje nikada nije bilo potpuno transparentno, osim kada bi sam govorio o iscrpljenosti, nesanici i stresu. Moglo bi se postaviti pitanje koliko je njegov organizam sposoban da izdrži teret koji nosi. Naravno, Vučić tvrdi da radi 25 sati dnevno, ali njegove priče o nadljudskoj izdržljivosti lako bi se mogle svrstati u druge političke mitove koje je pažljivo gradio godinama.

Nisam siguran da bi Srbija znala šta da radi bez njega, ali jedno je sigurno: vakuum moći ne ostaje prazan. Ulice su već pune nezadovoljnih građana, studenti su oslobodili Srbiju od straha, a bes protiv režima raste iz dana u dan. Ko bi preuzeo kontrolu – stranačka elita, vojska, narod?

1. Ustavna procedura: Ko preuzima vlast?

Prema Ustavu Srbije, u slučaju smrti predsednika, funkciju privremeno preuzima predsednik Narodne skupštine (trenutno Ana Brnabić). Ona bi imala obavezu da u roku od tri meseca raspiše nove predsedničke izbore.

Međutim, formalni ustavni poredak ne znači i političku stabilnost. Vučić je bio ključna figura SNS-a i državnog aparata, a njegov odlazak bi izazvao lančanu reakciju haosa.

2. SNS bez Vučića: Raspad ili kontinuitet?

SNS je već uzdrman, a korumpirani funkcioneri navodno beže iz zemlje sa koferima punim novca. Bez Vučića, partija gubi jedinu figuru koja je održavala njenu moć.

• Scenario 1: Frakcijski sukobi – Stranka bi se podelila na suprotstavljene grupe, dok bi pojedini funkcioneri tražili spas van Srbije.
• Scenario 2: Brza konsolidacija pod novim liderom – Pojedini moćnici iz senke mogli bi pokušati da održe vlast kroz vanredne mere.

Bez Vučića, SNS nema ideologiju niti strukturu koja bi mogla da opstane duže od nekoliko meseci bez njega.

3. Protesti i društvene tenzije: Kolaps režima ili jačanje represije?

Masovni studentski protesti već drmaju Srbiju. Ljudi upadaju u opštinske zgrade, narod se oslobađa straha. Ako bi Vučić umro sada, protesti bi mogli prerasti u potpuni narodni ustanak ili revoluciju.

• Scenario 1: Prelazna vlada – Ako bi narod i opozicija iskoristili trenutak, mogli bi preuzeti institucije i organizovati demokratsku tranziciju.
• Scenario 2: Pokušaj SNS-a da se održi na vlasti – Ostaci režima bi mogli pokušati da uguše pobunu vanrednim stanjem i silom.
• Scenario 3: Kratkotrajni haos – Ukoliko bi se sistem potpuno raspao, moglo bi doći do privremenog bezvlašća pre uspostavljanja nove vlasti.

4. Vojna intervencija: Da li bi vojska preuzela kontrolu?

Ako bi država ušla u potpuni haos, Vojska Srbije bi mogla igrati ključnu ulogu:

1. Vojna uprava – Vojska privremeno preuzima vlast i stabilizuje situaciju.
2. Podrška narodu – Vojska podržava demonstrante i omogućava tranziciju vlasti.
3. Neutralnost – Vojska se ne meša i pušta politički proces da se odvije.

U zavisnosti od reakcije vojnog vrha, Srbija bi mogla dobiti prelaznu vlast ili upasti u još dublju neizvesnost.

5. Međunarodni faktor: Ko bi pokušao da utiče na Srbiju?

Vučićeva smrt bi stvorila vakuum koji bi Zapad, Rusija i Kina pokušali da popune:

• Zapad bi podržao demokratsku tranziciju, ali bi se plašio haosa.
• Rusija bi želela kontinuitet vlasti zbog svojih interesa na Balkanu.
• Kina bi se fokusirala na zaštitu svojih ekonomskih projekata.

Međunarodni faktor bi mogao da utiče na pravac u kojem Srbija ide, ali samo ako bi unutrašnji akteri bili slabi i nesložni.

Da li bi Vučićeva smrt značila kraj režima?

Ako je SNS već u raspadu, ako su protesti na vrhuncu i ako su institucije paralizovane, onda bi Vučićeva smrt mogla označiti kraj njegove ere.

Međutim, ključno pitanje je šta dolazi posle. Ako bi narod uspeo da preuzme institucije i organizuje tranziciju, Srbija bi mogla krenuti putem demokratizacije. Ako bi ostaci režima pokušali da održe kontrolu, tranzicija bi mogla biti krvava i dugotrajna.

Jedno je sigurno: Vučićeva smrt ne bi značila samo fizički kraj jednog lidera, već kraj čitavog sistema koji je zavisio od njega. Pitanje je samo – ko bi preuzeo Srbiju posle njega?