Ova izjava Donalda Trampa da bi Kanada bila „mnogo bolja“ kao 51. američka savezna država deo je njegovog prepoznatljivog političkog stila – bombastične izjave s ciljem skretanja pažnje, pregovaračkog pritiska i političkog marketinga. Međutim, iza populističke retorike krije se kompleksan politički, ekonomski i istorijski kontekst koji vredi razmotriti.
Trampova tvrdnja da SAD „gubi“ 200 milijardi dolara godišnje u trgovini s Kanadom nije potkrepljena podacima. Naprotiv, prema Statistici Kanade, Kanada je imala trgovinski suficit s SAD-om od 94,4 milijarde dolara u 2023. godini, što je uglavnom posledica izvoza nafte. Međutim, to ne znači da SAD „plaća“ Kanadi te iznose – radi se o trgovinskim tokovima u kojima obe zemlje imaju koristi. SAD takođe ostvaruje velike profite kroz investicije, tehnološku saradnju i prodaju proizvoda i usluga Kanadi.
Tramp koristi ekonomske argumente da opravda svoj protekcionizam i tarifne pretnje. Najava uvođenja 25% tarifa na kanadski i meksički čelik i aluminijum nije nova taktika – slično je činio i tokom svog prvog mandata. Ove tarife prvenstveno imaju funkciju unutrašnje političke mobilizacije i signalizacije biračima da štiti američke interese.
Pitanje „pripajanja“ Kanade SAD-u je naravno nerealno, ali može imati političku svrhu. Tramp se poziva na mit o američkoj „ekspanziji“ i dominaciji na severnoameričkom kontinentu, što može rezonovati s njegovom bazom birača. Međutim, stvarna podrška takvom potezu je gotovo nepostojeća, kako u Kanadi, tako i u SAD-u.
Premijer Džastin Trudo, koji je već imao napete odnose s Trampom tokom njegovog prvog mandata, očigledno shvata ozbiljnost ovakvih izjava. Njegov interni komentar da Tramp „nije šalio“ pokazuje zabrinutost, ali i realnost da će Kanada morati da se nosi s ekonomskim pritiscima SAD-a.
Ipak, istraživanja javnog mnjenja jasno pokazuju da većina Kanađana odbija ideju o pridruživanju SAD-u. Kanada ima jak nacionalni identitet i institucionalne strukture koje se razlikuju od američkih, uključujući javno finansirano zdravstvo, parlamentarni sistem i drugačiji pristup socijalnim i ekonomskim politikama.
Trampova izjava dolazi u trenutku kada su globalni odnosi napeti, a SAD pokušava da ojača svoj ekonomski i strateški položaj u odnosu na Kinu i druge sile. Kanada, kao ključni američki trgovinski partner i član NATO-a, postaje predmet političkih kalkulacija, ali ideja o njenom formalnom pripajanju je nerealan narativ, verovatno osmišljen kao deo pregovaračkog pritiska u vezi s trgovinom i granicama.
Trampova izjava da bi Kanada bila „bolje kao 51. država“ nije ozbiljan plan, već deo njegove političke strategije usmerene na trgovinske pregovore i unutarameričku izbornu kampanju. Iako ovakve izjave mogu podići tenzije u kanadsko-američkim odnosima, realnost je da Kanada ostaje suverena država s jakim ekonomskim, političkim i kulturnim identitetom koji se ne može lako „asimilovati“ u SAD.
Pripremio: Nenad Stanković
