Šta to znači za korisnike i demokratiju?
Autor: Nenad Toronto
Od avgusta 2023. godine, korisnici u Kanadi više ne mogu da dele ili vide linkove ka vestima na Facebooku i Instagramu, uključujući i sadržaj stranih medija poput srpskih novina. Razlog za ovu blokadu je Zakon o vestima na internetu (Online News Act, Bill C-18), koji zahteva da digitalne platforme poput Mete i Google-a plaćaju kanadskim medijima za distribuciju njihovog sadržaja. Međutim, umesto da plati, Meta je odlučila da potpuno ukloni mogućnost deljenja vesti u Kanadi, što ima ozbiljne posledice po informisanje građana i demokratiju.
Zašto Meta blokira vesti u Kanadi?
Zakon C-18, usvojen u junu 2023, predviđa da digitalne platforme moraju da sklope ugovore sa kanadskim medijima i finansijski ih nadoknade za preuzimanje i deljenje njihovih vesti. Vlada Kanade je procenila da bi Google i Meta godišnje trebalo da plate oko 230 miliona kanadskih dolara kanadskim medijskim kućama. Google se, nakon pregovora, dogovorio sa vladom da plati 100 miliona CAD godišnje, dok je Meta izabrala radikalniji pristup – potpuno blokiranje svih vesti na Facebooku i Instagramu.
“Ovo nije odluka koju smo doneli lako, ali zakon je neodrživ i neostvariv,” izjavio je Meta portparol u saopštenju. “Novinski sadržaj čini mali procenat onoga što ljudi vide na našim platformama, i nije nam ekonomski isplativo da ga plaćamo.”
Međutim, problem je što blokada nije ograničena samo na kanadske medije – zahvatila je i strane medije, uključujući one iz Srbije i drugih zemalja. Ako ste korisnik iz Kanade i pokušate da podelite link sa Blica, Politike ili RTS-a, dobićete obaveštenje da je ova akcija onemogućena.
Odluka Mete ima dalekosežne posledice po pravo na informisanje i slobodu medija, jer je Facebook jedan od glavnih izvora vesti za milione ljudi.
“Kada jedna privatna kompanija može da kontroliše koji se sadržaji mogu deliti, to ozbiljno narušava demokratiju,” kaže Michael Geist, profesor prava sa Univerziteta u Otavi i stručnjak za digitalna prava. “Građani su sada u situaciji da imaju ograničen pristup informacijama, što može dovesti do dezinformacija i loših političkih odluka.”
Blokada takođe otežava rad nezavisnih medija, koji se oslanjaju na društvene mreže za distribuciju svojih priča. Mnoge manje novinske kuće su prijavile pad saobraćaja na svojim sajtovima za čak 30% do 50%, što im ugrožava poslovni model.
Kanadski premijer Justin Trudeau oštro je kritikovao odluku Mete:
“Oni misle da mogu da ucenjuju demokratiju i da se ne povinuju pravilima koja važe za sve. To je neprihvatljivo.”
S druge strane, kritičari vlade smatraju da je zakon loše osmišljen i da je upravo doveo do suprotnog efekta – umesto većih prihoda za medije, oni sada gube značajan deo publike.
Kako zaobići blokadu i nastaviti deljenje vesti?
Iako Meta blokira vesti na svojim platformama, postoje alternativni načini da dođete do informacija i podelite ih:
- Koristite VPN – Virtualna privatna mreža (VPN) vam omogućava da promenite svoju IP adresu i koristite internet kao da ste u drugoj zemlji. Ako se povežete na američki server, blokada će nestati.
- Direktno posećujte sajtove medija – Umesto oslanjanja na Facebook za vesti, koristite aplikacije i web stranice medijskih kuća.
- Druge platforme – Twitter/X, Telegram i Reddit i dalje omogućavaju deljenje vesti bez ograničenja.
- Newsletteri i RSS čitači – Prijavljivanje na biltene omiljenih portala može biti efikasno rešenje da dobijate vesti direktno na e-mail.
- Deljenje u privatnim porukama – Iako su vesti blokirane na javnim objavama, možete ih i dalje slati putem Messenger-a, WhatsApp-a ili e-maila.
Meta i kanadska vlada i dalje su u sukobu, a kako će se situacija razvijati ostaje neizvesno. Za sada, čini se da ni jedna strana ne planira da popusti – kanadska vlada insistira na zakonu, a Meta ostaje pri svojoj odluci da ne plaća.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovakvi zakoni mogli da dovedu do sličnih situacija i u drugim zemljama. Australija je već prošla kroz sličan sukob sa Metom, a Evropska unija razmatra slične regulative.
U međuvremenu, građani Kanade moraju da pronađu nove načine za informisanje, dok se digitalni divovi i vlade bore oko moći i novca.
Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o slobodi interneta, moći tehnoloških kompanija i budućnosti medija. Kada korporacije poput Mete mogu jednostrano da kontrolišu protok informacija, postavlja se pitanje – ko zapravo upravlja digitalnim javnim prostorom?
Jedno je sigurno – korisnici u Kanadi su trenutno taoci u ovom sukobu, a demokratija u digitalnom dobu postaje sve složenija igra moći.
