Moralna pitanja stvaranja sveta i pad religija: Da li je Tesla prorok svetlosne epohe?
Velimir Abramović u razgovoru za NenadToronto
Uvod: Kad religije umiru, svetlost progovara
U svetu u kojem religije sve više liče na korporacije, a propovedi se pretvaraju u PR strategije, pitanje se nameće samo: šta dolazi posle religija?
U jednoj od najdubljih epizoda „Teslijanske nedelje“, filozof Velimir Abramović ulazi u srž pitanja koje potresa samu osnovu duhovnosti: da li je stvaranje sveta moralno delo? I — da li Tesla može biti prorok nove, naučne religije svetlosti?
“Ovo nije razgovor o veri. Ovo je razgovor o svetlosti.”
1. Da li je svet stvoren da pati?
Abramović nas podseća da problem zla nije religijsko pitanje — to je moralna dilema postojanja.
„Ako je Bog svemoćan, šta ima da trpi zlo? To je suština. On je stvorio svest i kontinuitet — nešto što je u osnovi dobro. A zlo je posledica delovanja u delovima beskonačnosti.“
U njegovom tumačenju, Bog ne stvara zlo — Bog stvara nepromenljiv moral, sadržan u zakonima univerzuma, dok se zlo rađa među delovima, u relacijama između različitih centara beskonačnosti.
„Zlo nije na nivou prirodnih zakona, nego na nivou delova. A mi smo delovi.“
2. Epoha bez religije: crkva kao crna magija
U jednom od najkontroverznijih trenutaka, Abramović tvrdi da su savremene religije zapravo instrumenti crne magije, izgubivši svaku vezu sa izvorom.
„Odavno ovde nije reč o politici, nego o borbi dve crne magije: ruske, preko SPC, i engleske, preko vlasti.“
„Da bi postojala religija, potreban je verujući čovek. Toga u Srbiji više nema. Osim teslijanskih ljudi.“
On ne vidi crkvu kao mesto vere, već kao strukturu moći, u kojoj popovi igraju ulogu „šarplaninskih pasa koji čuvaju stado.“
„Oni nisu u vezi sa Bogom. Oni su u vezi sa predsednicima, sa bankarima i policijom.“
3. Kako nastaju religije? Fantazija oko jednog proroka
„Religije su bajke koje su zaboravile svog osnivača.“
Abramović objašnjava da religije nastaju kad jedan čovek — prorok — doživi kontakt sa univerzalnom svešću. Ali čim on nestane, narod ostaje s pričom, koju vremenom pretvara u dogmu.
„Kad taj čovek ode, ljudi čuvaju oblik matrice. Ali bez proroka, to postaje mentalno biće, ne više živa veza sa Tvorcem.“
4. Tesla kao prorok nove religije
Velimir ne govori o Tesli kao o naučniku — već kao o proroku.
„Tesla nije bio samo naučnik. On je prošao luksonski zid. On je uneo metafiziku u fizički svet.“
„Da si u 17. veku nekom rekao da imaš spravu kojom gledaš čoveka u Kini i razgovaraš s njim, rekli bi da si lud. A Tesla je to napravio.“
Tesla je, prema Abramoviću, osnivač nove civilizacije, koja neće imati dogme ni sveštenike, već zakone rezonance i svetlosti.
5. Teslina liturgija: tišina i frekvencija 432 Hz
Ako bi Teslina religija imala liturgiju — to ne bi bila molitva, već sinhronizacija sa svetlosnom matricom univerzuma.
„Liturgija Tesline religije bila bi – tišina. To je glas kosmičke tišine. Beli šum. Svi mogući zvuci odjednom.“
„Sve frekvencije solfeđa, sve skale i akordi — kad ih sabereš, dobiješ devet. A devetka je ključ.“
6. Aksiom Tesline religije: Ja nisam ja
„Ja nisam ja. Ja sam ceo svet.“
To je, po Abramoviću, prvi aksiom Tesline religije. Ne postoji izdvojeno biće. Samo um koji se sinkronizuje sa svetlosnim zakonom.
„Tesla je sebe žrtvovao da nam da igračke duha. On je osnivač nove civilizacije — nauke i svesti.“
Zaključak: Religo znači veza. Tesla je ta veza.
„Naučna duhovnost je jedina prava buduća religija. Ona ne traži veru, ona zahteva razumevanje.“
U svetu koji pada pod težinom dogmi, Tesla možda ne dolazi kao novi prorok — već kao poslednji prorok svetlosti. Njegova poruka nije evanđelje, već rezonantna tehnologija, alat koji ukida zlo — time što svetlosnom svešću ukida potrebu za nasiljem.
„Najviša religija je istina. A istina je svetlosni kod postojanja.“
📌 Pogledaj celu epizodu
🎥 YouTube epizoda:
Velimir Abramović: Moralna pitanja stvaranja sveta i religije
